Izazovi u ishrani školske dece

Prvi dan škole je za nama. I kakvi su nam utisci? Pored briga oko učitelja, nastavnika, snalaženja, tu je I školski obrok. Počinje svakodnevno dvoumljenje šta da pojede školarac u toku velikog odmora. Često se dešava da školarci od kuće krenu praznog stomaka sa džeparcem u ruci. Naravno, ogladnelo dete nakon par časova, gde mu je bila potrebna kompletna koncentracija, pohrli za slatkišima, pecivima ili slanim grickalicama. Ovakva ishrana je u osnovi ugljenohidratna (u pitanju su prosti šećeri, najgora vrsta ugljenih hidrata). Zašto ovo dete želi? Jednostavno- izmanipulisano je! Na prvom mestu padom šećera u krvi nakon iscrpnih mentalnih radnji, potom pojačivačima ukusa koji su dodati u ovakve namirnice, zatim okolinom (poželjno je u društvu kupiti namirnice iz ove grupe i sami mediji navode decu na izbor). Dete će pre tražiti ovakve namirnice ako krene u školu praznog stomaka. U tom slučaju njegov prvi obrok je tek nakon okvirno dva školska časa, kada je već pregladnelo I ne zna ni samo šta bi pre pojelo. Da li malo slatko, pa slano, pa opet slatko.

Vrlo je značajno da se dete još od malena navikne da dan započinje doručkom, nakon čega slede sve ostale obaveze. Time se uči adekvatnom odnosu prema samom sebi zapravo. Imamo dosta dece koja ovu naviku steknu u vrtiću, ali ne nastave u školskom dobu. Verujem da može biti naporno planirati se, ako je još škola udaljena, ali učite I dete kako da planira svoje vreme I da zadovolji svoje osnovne potrebe. A, ne sutra u odraslom dobu sve da mu je preče od sebe samoga I da je ishrana samo gubljenje vremena koje će u hodu da reši na kiosku ili u pekari.

U dosta škola se organzuje užina. Ali, to je užina, ne doručak. Za mali finansijski izdatak se dobija užina lošeg kvaliteta (žužu, bele kifle sa kremovima, burek, ...). Kada se pogleda nedeljni jelovnik takvih užina, ne vidi se ništa zaista nutritivno hranljivo što je dobar izvor kvalitetnih proteina, masti i ugljenih hidrata, a da ne spominjemo mikronutrijente. Te užine su regulisane preko nekakvih keteringa. Bilo bi odlično kada bi tržište, odnosno u ovom slučaju roditelji postali zahtevniji. Prosto ako mi tražimo kvalitetniji školski obrok za našu decu, vrlo je izvesno da bi se ponuda promenila. Bili bi negde naterani.

Rešenja koja se nude:

Doručak kod kuće kada je dete prva smena, upakovana hranljivija užina za veliki odmor I jedna voćka koja se jede po povratku iz škole, jer retko ko ruča onog trena kad uđe u kuću
Kada je dete druga smena, doručak I ručak kod kuće, dve užine sa sobom poneti, jer se negde stiže iz druge smene pred večeru

Promene treba da započnu u osnovnoj ćeliji društva- porodici. U svome gnezdu ćete uzdizati dete koje je svesvno značaja ishrane i koje će biti radosno da nosi užinu u školu. A, vi ćete poslati svoje dete u školu punog stomaka, sito, sa upakovanom užinom i mirnom savesti da obezbeđujete zdravu budućnost svome detetu. Okolina možda prečesto ne daje, ali ako svako od nas počne da menja svoj „mikrokosmos“ jednom ćemo dobiti artiljeriju, mladih, osnaženih, zdravih ljudi koji u svakom pogledu predstvaljaju zdravu populaciju i društvo.

Napravite mali iskorak ka boljem stilu života. Ako se ne snalazite u smišljanju plana ishrane za svoju porodicu, nije sramota potražiti podršku nutricioniste dijetetičara.