Mi, hrana i imunitet u izolaciji

U ovom teškom periodu za ceo svet nekako smo se tek sada potpuno osvestili i setili imuniteta. Sasvim opravdano, ali odbrana organizma gradi se od samog začeća, našeg postanka, a onda se neguje i čuva i ojačava. Važno je kako smo rođeni, da li prirodnim putem, je li nas majka dojila, čime se ona hranila tokom trudnoće, dojenja, potom čime smo mi hranjeni u prvim godinama života kada tek dolazi do ekspresije gena. Na sve ovo danas, sad u ovom ozbiljnom trenutku ne možemo uticati. Ali, dok smo u karantinu, izolaciji, dok pratimo mere koje nam stručnjaci preporučuju imamo vremena za malo više rada na sebi, pa i dodatnom osvešćivanju važnosti ishrane, fizičke aktivnosti, higijene spavanja, preporučene suplementacije. Sve radi očuvanja zdravlja i podizanja naših imunih sposobnsti na makar jedan stepenik više.

Odmah bih na prvom mestu pomenula stres koji svako od nas ima, samo primajući sve informacije iz okoline. Ovo direktno može uticati na naše nivoe hormona stresa koji utiuču na umanjenje stvaranja naših imunih ćelija. Važno je ovo znati i time motivisati sebe. Pratite mere koje su potrebne, ali ako ste u zatvorenom prostoru ne mora televizor biti najbolji prijatelj. Nađite sadržaje koji vam gode, mnogi kulturni dpgađaji su premešteni na ekrane ili razne internet platforme. Svetski muzeji su otvorili svoja virtuelna vrata i čekaju da zavirite i vidite neverovatnu kulturnu baštinu raznih era i civilizacija. Umanjenje stresa je neizmerno značajno, jer ako ne činimo ništa, možemo poboljšati ishranu, piti suplemente, ali da kopnimo iznutra svakim danom i tako se razbolimo.Stres se takođe odlično reguliše takozvanom okupacionom terapijom. Setite se hobija na koji ste odavno zaboravili, kuvajte, pletite, heklajte, crtajte, pišite. Svakog dana stavite bar jedan zadatak pred sebe kao neka vrsta izazova koji tog dana treba da se završi. Ovaj metod odlično skrene misli, fokus je na mnogo lepšim stvarima, stvaranju i buđenju deteta u nama.

Fizička aktivnost koja može da se odvija u našem domu jer je antistres terapija, blagotvorna za celo telo i um. Sada treba da uspemo održati kondiciju koju imamo, ako ne možemo da je poboljšamo. Mnogi treneri i fitnes centri daju besplatne časove online. Kućni poslovi su uvek opcija, detaljno sređivanje svega što nam je proteklih meseci promaklo. A, uz to se malo I preznojimo, tako imamo pravu kombinaciju. Fizička aktivnost je uz to bitna radi dobre peristaltike koja sada može biti onemogućena, jer nema svakodnevnog kretanja na šta je naš organizam navikao. Ako imate gasove, neredovnu stolicu, preporuka je da odvojite pola sata vremena za neku osnovnu fiskulturu. Dobra i redovna stolica, je važna radi održavanja adekvatne mikroflore. Sad već znamo da deo imuniteta leži i u našim crevima, jer smo u posebnoj simbiozi sa bilionima mikroorganizama koji u nama obitavaju.

Ishrana je ta koja nas modelira od nastanka na svoj način. Danas znamo da se fetus navikava na ukuse koje zavise od ishrane majke. Takođe smo upoznati sa tim da bebe rođene prirodnim putem imaju bolji imunološki odgovor, kao i one koje su dojene. A, da bi majka imala adekvatno mleko jedan od preduslova je i ishrana. Stoga niko više ne može poreći udeo ishrane u stvaranju i održavanju imuniteta.

U ovim uslovima koji su nas zadesili treba da se naviknemo na planiranje i unapred osmišljavanje obroka. Trenutno za to baš imamo vremena. Ujedno će nam olakšati i stvortiti naviku za tim kada se vratimo u regularne uslove življenja. Planiranje nam olakšava nabavku na vreme svega potrebnog, sprečava nas da gomilamo hranu i da imamo previše pripremljene hrane koja bi nam bila dostupna i „mamila“ nas da zgrešimo. U frižideru, zamrzivaču, ostavi, svim ladima, treba da imamo samo šta nam zaista treba. Preskočite rafove u prodavnici sa slatkišima, grickalicama, pekarskim proizvodima, polugotovim pekarskim proizvodima... Sve ove namirnice svojim sastavom ne doprinose boljem zdravstvenom stanju već naprotiv promovišu upalne procese koje mnogi već imaju ili blago tinjaju. Upalnom reakcijom organizma na aditive, šećere, skrobove, trans masti, zasićene masti, pojačivače ukusa mi slabimno odbranu organizma. Stoga se okrenimo hrani koju ćemo sami spremati svakog dana kuvajte ručak, pravite dmaće supe, mesite svoj hleb, uz svaki obrok jedite salatu kako svežu tako konzervisanu. Ako vam se jede slatko, napravite domaći kolač sa voćem ili pitu bez dodavanja šećera. Konačno imamo vremena da naučimo da hrana ne treba da bude na dohvat ruke, već da se za nju pomučimo, da je spremimo, tako ćemo je više ceniti i umereniji biti u konzumiranju

Izolacija može da pokrene potrebu za grickanjem usled viška slobodnog vremena, stresa, anksioznosti, nezadovoljstva, svih negativnih emocija sadržanih u nama. U tom slučaju sačekajte, nemojte odmah jesti. Osvestite da vam se možda baš jede na emocionalnom nivou. Uputite sebi reči ohrabrenja, reči ljubavi, milosti, vere i nade. Tretirajte sebe kao osobu do koje vam je neizmerno stalo. Pokušajte eventualno da popijete omiljeni čaj, ceđen sok ili naprosto pojedite par zalogaja i sačekajte reakciju organizma. Važno je da ne grickate sve vreme. Ako, naprosto morate, onda je najbolje da to bude u jednom dahu, a ne da jedete stalno. Preporučene grickalice su ošašasti plodovi, semenke, posebno seme golice koje sadrži cink koji je odličan mineral u borbi protiv virusa, domaći voćni jogurt, kokice, čips od kelja, čips od svekle i mrkve, postoji i od jabuka i slatkog krompira. Sve ove opcije se mogu napraviti kod kuće brzo i lako.

Na naš imuni odgovor neizostavno utiče (ne)spavanje. Kako bi se ova potreba desila treba da smo koliko toliko izloženi dnevnoj svetlosti. Stoga ko ima trerasu, provedite što više vremena na njoj, potom skinite zavese, podižite roletne, ne spuštajte veneecijanere. U predvečernjim časovima polako opada hormone stresa kortizol, uvodi nas u miran deo dana i fazu kad se stvara melatonin koji zavisi i od toga da li smo i koliko bili izloženi prirodnoj svetlosti. Kako bi se organizam regenerisao treba da praktikujemo san pre ponoći. Posebno u periodu od deset uveče do ponoći da se već spava. Svetlost je važna i za nivo vitamina koji se ponaša kao hormon, a to je vitamin D. Stanovnici naše zemlje su nažalost poprilično deficitarni ovim vitaminom, ali o suplementaciji se obavezno posavetujte sa svojim lekarom. Istraživanja pokazuju da utiče na dobar imunološki odgovor. Ima ga prirodno u organskom puteru i mlečnim proizvodima koji su punomasniji, u masnoj ribi.

Hidriranje tokom celog dana pruža vitalnost. Pijte pola čaše vode na svakih pola sata. Nemojte čekati da se grlo osuši. Voda utiče, i važan je faktor svih biohemijskih procesa. Najbolja je tečnost i ne može je ništa zameniti.

Adekvatnu ishranu ne može zameniti suplementacija. Ako se za suplemente odlučite obavezno konsultujte farmaceuta. Mnogo je interakcije između vitamina, minerala i eventualne terapije koju eventualno koristite. Stoga treba biti obazriv i ne preterivati.

Čuvajte sebe, time štitite I druge ljude u svojoj okolini.