Slatkiši, slatka želja i teška borba svih nas

Da li uzimanje slatkiša može biti neka vrsta zavisnosti?

Navika koja utiče na stil i kvalitet života, da. Važno je kao i kod svakog problema naći koren, sam početak svega. Ako se vratimo nazad od primarne porodice, možda neke odgovore i tu nađemo. Poput toga da su mnogi kao deca bili nagrađivani upravo slatkišima kada su nešto značajno postigli. Stoga danas, u odrasloj dobi, kada želimo sebe da nagradimo činimo isto. Ili, na primer kada se opuštamo upravo to činimo uz slatkiše. Nekada smo vezani za intezivne ukuse, a slatko to jeste, jer u nama evociraju uspomene iz doba kada smo bili spokojni. Hrana nas vezuje kroz te socijalne momente, kada se okulpljamo i svi jedemo nešto ukusno, poput slatkiša, kao iz mamine i bakine kujne. Potom ako su roditelji bili primer, a to jesu, deca slikaju njihove postupke I ponašanje. Svakako je ovo borba sa samim sobom, gde je važno imati jasan cilj i motiv. Možda je motiv da budemo jači i čvršći, da odolimo ukusu i mi iskontrolišemo čula i tako na duže staze unapredimo zdravstveno stanje. Na opravdanje “baš mi se jelo nešto slatko” može uticati dosta faktora kako ovih unutrašnjih tako I spoljašnjih, poput konkretnih stvari koje činimo za sebe. Zaboravljamo da jedemo ili nam nutritivni izbori nisu ni malo kvalitetni,. Ali, opet želimo od organizma mnogo. Fizički smo aktivni, imamo mentalne napore I dajemo se najviše što možemo uz najmanji mogući napor oko kvaliteta hrane I samih obroka. Onda očekujte da vremenom izgubite dobre kapacitete I maksimum koji organizam trenutno pruža. Naprosto treba da mnogo ulažemo u sebe, ne samo spolja već I iznutra.

Kako nutritivno siromašna hrana utiče na želju za slatkiišma?

Ako obrok nije nutritivno gust, odnosno ne sadrži kombinacija tri glavna makronutrijenta, proteina, masti i ugljenih hidrata, može lako doći do pada šećera u krvi i potrebe za slatkim ukusom. Ovo je normalno, jer organizam traži brz izvor energije, a šta to može da mu pruži, ako ne izvori šećera. Stoga je primarno da nam glavni obedi budu kvalitetni, a kvalitet se odražava na sitost. Ako od nekog obroka brzo ogladnite, a poštujete osnovni postulat pravilne ishrane, odnosno redovnost i red obroka, onda taj obed nije bio sadržajan. Sadržajnost podrazumeva ono što sam navela sa početka, na primer za ručak dinstano povrće pola tanjira, neki kvalitetna izvor proteina, poput mesa ili mahunarki na drugoj polovini tanjira i uz to obavezna salata koja je prelivena kvalitetnim hladno ceđenim uljem kao i sam glavni obrok. Ovakav ručak će najverovatnije držati sitost oko 4h, odnosno nećete imati potrebu za slatišima, jer ste pokrili sve grupe nutrijenata, koji se lagano vare i otpuštaju u krv, držeći organizam u hormonskom balansu. Treba napomenuti da nekad potreba za slatkim potiče od padova energije uzrokovanim nedostatkom sna ili nekvalitetnim snom, fizičkom iscrpljenošću, preskkanjem obroka i sl. Ovim dolazimo do zaključka da prečesto nismo svesni postupaka koji su nas doveli do konzumiranja slatkiša, i samo krivimo sebe u nedogled. Ostavite krivicu po strani. Sad ste možda pojeli kolač, ali kada otkrijete razlog što ste ga pojeli, suočite sa njim, to osvestite kod sebe već narednih puta biće lakše da upravo ne poželite slatko. ili sa druge strane ako i poželite slatkiše i pojedete da nastavite sa jačim motivom i većom odgovornošću da istrajete sledećeg puta i da napravite bolji izbor i zamenu za slatkiš. 

Da li ugljeni hidrati i slana hrana pojačavaju želju za slatkim?

Prosti, nekvalitetni ugljeni hidrati pojačavaju želju za slatkim, a to su testenine, pite, peciva, slatkiši, slane grickalce koje su u osnovi izvori šećera bez obzira na slan ukus. Ovo se dešava, jer brzo se svare, podignu šećer u krvi i lako dolazi do hipoglikemije nakon. Potom, organizam opet traži brz izvor energije i stalno smo u tom začaranom krugu slatkiša i slaniša. Dok na primer povrće sadrži biljna vlakna koja utiču na sitos još u kombinaciji sa proteinima je pun pogodak.

Ima li načina da oslobodimo želju za slatkim?

Upravo je pravi izbor namirnica i kombinacija odabranih ključ slobode od slatkog ukusa. Redovnost obroka, makar kroz tri ključna obroka je prevencija „napada“ za slatkišima Tako održavamo stalni balans energije tokom celog dana, ipak se trošimo i moramo energiju da nadomestimo, ali pravim nutrijentima. Uz to odvajanje vremena za sebe, možda baš kroz pripremu obroka koja eventualno može biti neka vrsta anti stres terapije, makar 7 sati kvalitetnog sna I što više šetnje, računajte da ste zaboravili na slatkiše.